Въ понедёльникъ свётлыz недёли. 3 страница



Деян 10:44–11:10
Въ пzт0къ д7-z недёли.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло к7и.

Во дни2 џны, разсёzвшіисz ґп0столи t ск0рби бhвшіz при стефaнэ, проид0ша дaже до фінікjи, и3 кЂпра, и3 ґнтіохjи, ни є3ди1ному же глаг0люще сл0ва, т0кмw їудeємъ. бsху же нёцыи t ни1хъ мyжіе кЂпрстіи и3 кmринeйстіи, и5же вшeдше во ґнтіохjю, глаг0лаху къ є4ллинwмъ, благовэствyюще гDа ї}са. и3 бЁ рукA гDнz съ ни1ми: мн0гое же число2 вёровавше, њбрати1шасz ко гDу. слhшано же бhсть сл0во њ ни1хъ во ќшію цRкве, сyщіz во їерусали1мэ: и3 послaша варнaву преити2 дaже до ґнтіохjи. и4же пришeдъ, и3 ви1дэвъ благодaть б9ію, возрaдовасz: и3 ўтэшaше вс‰ и3зволeніемъ сeрдца терпёти њ гDэ. ћкw бЁ мyжъ блaгъ, и3 и3сп0лнь д¦а с™а и3 вёры: и3 приложи1сz нар0дъ мн0гъ гDви. и3зhде же варнaва въ тaрсъ взыскaти сavла: и3 њбрётъ є3го2, приведE и5 во ґнтіохjю. бhсть же и5мъ лёто цёло собирaтисz въ цRкви, и3 ўчи1ти нар0дъ мн0гъ, нарещи1 же прeжде во ґнтіохjи ўченики2, хрістіaны. t ў§ни6къ же, по є3ли1ку кто2 и3мёzше что2, и3зв0лиша кjйждо и4хъ на слyжбу послaти живyщымъ во їудeи брaтіzмъ: е4же и3 сотвори1ша, послaвше къ стaрцємъ рук0ю варнaвлею и3 сavлею.

Деян 11:19–26; 29–30
Недёлz пsтаz њ самарzнhни.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло к7f.

Во дни2 џны, возложи2 и4рwдъ цaрь рyцэ њѕл0бити нBкіz и5же t цRкве. ўби1 же їaкwва брaта їwaннова мечeмъ. и3 ви1дэвъ, ћкw г0дэ є4сть їудeємъ, приложи2 ћти и3 петрA: бsху же днjе њпрэсн0чніи. є3г0же и3 є4мъ всади2 въ темни1цу, предaвъ четhрємъ четвери1цамъ в0инwвъ стрещи2 є3го2, хотS по пaсцэ и3звести2 є3го2 къ лю1демъ. и3 u5бо петрA стрежaху въ темни1цэ: мlтва же бЁ прилёжна, бывaемаz t цRкве къ бGу њ нeмъ. є3гдa же хотsше є3го2 и3звести2 и4рwдъ, въ нощи2 т0й бЁ пeтръ спS междY двэмA в0инома, свsзанъ желёзнома ќжема двэмA, стрaжіе же пред8 двeрьми стрежaху темни1цы. и3 сE ѓгGлъ гDнь предстA, и3 свётъ возсіS въ хрaминэ: толкнyвъ же въ рeбра петрA, воздви1же є3го2, глаг0лz: востaни вск0рэ. и3 спад0ша є3мY ќжz желёзнаz съ рукY. речe же ѓгGлъ къ немY: препоsшисz, и3 вступи2 въ плесни1цы твоS: сотвори1 же тaкw. и3 глаг0ла є3мY: њблецhсz въ ри1зу твою2, и3 послёдствуй ми2. и3 и3зшeдъ въ слёдъ є3гw2 и3дsше, и3 не вёдzше, ћкw и4стина є4сть бhвшее t ѓгGла: мнsше же видёніе зрёти. прошeдша же пeрвую стрaжу и3 вторyю, пріид0ста ко вратHмъ желёзнымъ, вводsщымъ во грaдъ, ±же њ себЁ tверз0шасz и4ма. и3 и3зшeдше преид0ша ст0гну є3ди1ну, и3 ѓбіе tступи2 ѓгGлъ t негw2. и3 пeтръ бhвъ въ себЁ, речE: нhнэ вёмъ вои1стинну, ћкw послA бGъ ѓгGла своего2, и3 и3з8sтъ мS и3з8 руки2 и4рwдовы, и3 t всегw2 чazніz людeй їудeйскихъ.

Деян 12:1–11
Въ суббHту д7 недёли.
Сіe же и3 с™0му мyченику геHргію, и3 їaкwву зеведeеву.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло l.

Во дни2 џны, смотри1въ пeтръ пріи1де въ д0мъ марjинъ м™ре їwaнновы, нарицaемагw мaрка, и3дёже бsху мн0зи с0брани и3 молsщесz. толкнyвшу же петрY во вратA дворA, приступи2 слhшати nтрокови1ца и4менемъ р0ди: и3 познaвши глaсъ петр0въ, t рaдости не tвeрзе врaтъ: притeкши же сказA петрA стоsща пред8 враты2. nни1 же къ нeй рёша: бэснyеши ли сz; nнa же крэплsшесz тaкw бhти. nни1 же глаг0лаху: ѓгGлъ є3гw2 є4сть. пeтръ же пребывaше толкjй: tвeрзше же ви1дэша є3го2, и3 ўжас0шасz. помаaвъ же и5мъ рук0ю молчaти, сказA и5мъ, кaкw гDь є3го2 и3зведE и3з8 темни1цы. речe же: возвэсти1те їaкwву и3 брaтіzмъ сі‰. и3 и3зшeдъ и4де во и4но мёсто.

Деян 12:12–17
Въ понедёльникъ є7 недёли.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло lа.

Во дни2 џны, варнaва и3 сavлъ возврати1стасz и3з8 їеrли1ма во ґнтіохjю, и3сп0лнивше слyжбу, поeмше съ соб0ю и3 їwaнна, нарицaемаго мaрка. бsху же нёцыи во цRкви сyщей во ґнтіохjи, прор0цы и3 ўчи1теліе, варнaва же и3 сmмеHнъ, нарицaемый нjгеръ, и3 лукjй кmринeанинъ, и3 манаи1нъ со и4рwдомъ четвертовлaстникомъ воспитaнный, и3 сavлъ. служaщымъ же и5мъ гDви, и3 постsщымсz, речE д¦ъ с™hй: tдэли1те ми2 варнaву и3 сavла на дёло, на нeже призвaхъ и5хъ. тогдA пости1вшесz, и3 помоли1вшесz, и3 возл0жше рyки на нS, tпусти1ша и5хъ. сіS ќбw п0слана бhвша t д¦а с™а, снид0ста въ селеvкjю, tтyду же tплhша въ кЂпръ. и3 бhвше въ саламjнэ, возвэщaста сл0во б9іе въ с0нмищахъ їудeйскихъ: и3мёста же и3 їwaнна слугY. прошeдша же џстровъ дaже до пaфа, њбрэт0ста нёкоего мyжа волхвA лжепрор0ка їудeанина, є3мyже и4мz варіисyсъ: и4же бЁ со ґнfmпaтомъ сeргіемъ пavломъ, мyжемъ разyмнымъ. сeй призвaвъ варнaву и3 сavла, взыскA ўслhшати сл0во б9іе. сопротивлsшесz же и4ма є3ллЂма в0лхвъ, тaкw бо сказyетсz и4мz є3гw2, и3скjй разврати1ти ґнfmпaта t вёры. сavлъ же, и4же и3 пavелъ, и3сп0лнисz д¦а с™а, и3 воззрёвъ нaнь, речE: q и3сп0лненне всsкіz льсти2 и3 всsкіz ѕл0бы, сhне діaволь, врaже всsкіz прaвды, не престaнеши ли развращaz пути2 гDни пр†выz; и3 нhнэ сE рукA гDнz на тS, и3 бyдеши слёпъ, не ви1дz с0лнца до врeмене. внезaпу же нападE нaнь мрaкъ и3 тмA, и3 њсzзaz и3скaше вождA. тогдA ви1дэвъ ґнfmпaтъ бhвшее, вёрова, дивsсz њ ўчeніи гDни.

Деян 12:25–13:12
Во вт0рникъ є7 недёли.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло lв.

Во дни2 џны, tвeзшесz t пaфа, пavелъ и3 сyщіи съ ни1мъ, пріид0ша въ пергjю памфmлjйскую. їwaннъ же tлучи1всz t ни1хъ, возврати1сz во їерусали1мъ: nни1 же прошeдше t пергjи, пріид0ша во ґнтіохjю пісідjйскую: и3 вшeдше въ с0нмище въ дeнь суббHтный, сэд0ша. по чтeніи же зак0на и3 прорHкъ, послaша начaльницы с0нмища къ ни1мъ, глаг0люще: мyжіе брaтіе, ѓще є4сть сл0во въ вaсъ ўтэшeніz къ лю1демъ, глаг0лите. востaвъ же пavелъ, и3 помаaвъ рук0ю, речE: мyжіе ї}льтzне, и3 боsщіисz бGа, ўслhшите. бGъ людeй си1хъ, и3збрA nц7ы2 нaшы, и3 лю1ди вознесE въ пришeльствіи въ земли2 є3гЂпетстэй: и3 мhшцею выс0кою и3зведE и5хъ и3з8 неS. и3 до четhредесzти лётъ препитA и5хъ въ пустhни. и3 низложи1въ kзы6къ сeдмь, въ земли2 ханаaнстэй, дадE и5мъ въ наслёдіе зeмлю и4хъ. и3 по си1хъ ћкw лётъ четhреста и3 пzтьдесsтъ, дадE и5мъ судіи6 до самyила прор0ка. и3 tтyду проси1ша царS, и3 дадE и5мъ бGъ саyла, сhна кjсова, мyжа t колёна веніамjнова, лётъ четhредесzть. и3 престaвль є3го2, воздви1же и5мъ дв7да въ царS, є3мyже и3 речE, свидётельствовавъ: њбрэт0хъ дв7да сн7а їессeова, мyжа по сeрдцу моемY, и4же сотвори1тъ вс‰ хотёніz моS. t сегw2 сёмене бGъ, по њбэтовaнію, воздви1же ї}лю спасeніе, ї}са: проповёдавшу їwaнну пред8 лицeмъ вни1тіz є3гw2 крещeніе покаsніz, всёмъ лю1демъ ї}левымъ.

Деян 13:13–24
Въ срeду є7 недёли.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло lг.

Во дни2 џны, ћкоже скончавaше їwaннъ течeніе, глаг0лаше: ког0 мz непщyете бhти, нёсмь ѓзъ, но сE грzдeтъ по мнЁ, є3мyже нёсмь дост0инъ разрэши1ти ремeнь сапогY є3гw2. мyжіе брaтіе, сhнове р0да ґвраaмлz, и3 и5же въ вaсъ боsщіисz бGа: вaмъ сл0во спасeніz сегw2 послaсz. живyщіи бо во їерусали1мэ, и3 кнsзи и4хъ сегw2 не разумёвше, и3 глaсы прор0ческіz, по всS суббHты чтHмыz, њсуди1вше є3го2, и3сп0лниша. и3 ниеди1ныz вины2 смeртныz њбрётше, проси1ша ў пілaта ўби1ти є3го2. ћкоже скончaша вс‰, ±же њ нeмъ пи1сана, снeмше съ дрeва, положи1ша во гр0бэ. бGъ же воскреси2 є3го2 t мeртвыхъ: и44же kви1сz на дни2 мнHги, совозшeдшымъ съ ни1мъ t галілeи во їерусали1мъ, и5же нhнэ сyть свидётеліе є3гw2 къ лю1демъ. и3 мы2 вaмъ благовэствyемъ њбэтовaніе бhвшее ко nц7є1мъ, ћкw сіE бGъ и3сп0лнилъ є4сть нaмъ чaдwмъ и4хъ, воздви1гъ ї}са.

Деян 13:25–32
Ѓvгуста въ к7f.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло lд.

Во дни2 џны, пavелъ и3 варнaва прибэг0ста во грaды лmка0нскіz, въ лЂстру и3 дeрвію, и3 во nкрє1стныz и4хъ: и3 тaмw бёста благовэствyюща. и3 нёкто мyжъ въ лЂстрэхъ нeмощенъ ногaма сэдsше, хр0мъ t чрeва мaтере своеS сhй, и4же николи1же бЁ ходи1лъ. сeй слhшаше пavла глаг0люща: и4же воззрёвъ нaнь, и3 ви1дэвъ, ћкw вёру и4мать здрaвъ бhти, речE вeліимъ глaсомъ: тебЁ глаг0лю, во и4мz гDа ї}са хrтA, встaни на нHгу твою2 прaвъ: и3 ѓбіе возскочи2 и3 хождaше. нар0ди же ви1дэвше, є4же сотвори2 пavелъ, воздвиг0ша глaсъ св0й лmка0нски глаг0люще: б0зи ўпод0бльшесz человёкwмъ снид0ша къ нaмъ. нарицaху же u5бо варнaву дjа, пavла же є3рмjа, понeже т0й бsше начaльникъ сл0ва. жрeцъ же дjевъ сyщагw пред8 грaдомъ и4хъ, приведE ю3нцы2, и3 принесE вэнцы2 пред8 вратA, съ нар0ды хотsше жрeти. слhшавша же ґпcла, варнaва и3 пavелъ, растерзaвша ри6зы своS, вскочи1ста въ нар0дъ зовyща, и3 глаг0люща: мyжіе, что2 сі‰ творитE; и3 мы2 подобострaстна є3смA вaмъ человёка, бlговэствyюща вaмъ, t си1хъ сyетныхъ њбращaтисz къ бGу жи1ву, и4же сотвори2 нб7о и3 зeмлю, и3 м0ре, и3 вс‰ ±же въ ни1хъ. и4же въ мимошeдшыz р0ды њстaвилъ бЁ всS kзhки ходи1ти въ путeхъ и4хъ. и3 u5бо не несвидётельствована себE њстaви, благотворS, съ нб7сE нaмъ дождeвы даS, и3 временA плодонHсна, и3сполнsz пи1щею и3 весeліемъ сердцA нaша. и3 сі‰ глаг0люща, є3двA ўстaвиста нар0ды не жрeти и4ма: но tити2 коемyждо во своsси.

Деян 14:6–18а
Въ срeду д7-z недёли, преполовeніz.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло lє.

Во дни2 џны, и3зhде пavелъ съ варнaвою въ дeрвію. бlговэствовaста же грaду томY и3 научи1ста мн0ги, возврати1стасz въ лЂстру, и3 їконjю, и3 ґнтіохjю: ўтверждaюще дyшы ўченикHвъ, молsще пребhти въ вёрэ, и3 ћкw мн0гими скорбьми2 подобaетъ нaмъ вни1ти въ цrтвіе б9іе. рукопол0жше же и5мъ пресвЂтеры на всS цRкви, и3 помоли1вшесz съ пост0мъ, предaста и5хъ гDви, въ нег0же вёроваша. и3 прошeдша пісідjю, пріид0ста въ памфmлjю: и3 глаг0лавша въ пергjи сл0во гDне, снид0ста во ґтталjю. и3 tтyду tплhста во ґнтіохjю, tню1дуже бёста прeдана бlгодaти б9іей въ дёло, є4же скончaста. пришeдша же и3 собрaвша цRковь, сказaста є3ли6ка сотвори2 бGъ съ ни1ма, и3 ћкw tвeрзе kзhкwмъ двeрь вёры.

Деян 14:20–27
Въ четверт0къ є7-z недёли.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло lѕ.

Во дни2 џны, востaша нёцыи t є4реси фарісeйскіz вёровавшіи, глаг0люще: ћкw подобaетъ њбрёзати и5хъ, завэщавaти же блюсти2 зак0нъ мwmсeовъ. собрaшасz же ґпcли и3 стaрцы вёдэти њ словеси2 сeмъ. мн0гу же взыскaнію бhвшу, востaвъ пeтръ речE къ ни1мъ: мyжіе брaтіе, вы2 вёсте, ћкw t днjй пeрвыхъ бGъ въ нaсъ и3збрA, ўсты2 мои1ми ўслhшати kзhкwмъ сл0во бlговёстіz, и3 вёровати. и3 сердцевёдецъ бGъ свидётельствова и5мъ, дaвъ и5мъ д¦а с™aго, ћкоже и3 нaмъ. и3 ничт0же разсуди2 междY нaми же и3 џнэми, вёрою њчи1щъ сердцA и4хъ. нhнэ u5бо что2 и3скушaете бGа, хотsще возложи1ти и4го на вы6и ўчн7кHмъ, є3гHже ни nтцы2 нaши, ни мы2 возмог0хомъ понести2; но бlгодaтію гDа ї}са хrтA вёруемъ спасти1сz, ћкоже и3 nни2. ўмолчa же всE мн0жество, и3 послyшаху варнaвы и3 пavла повёдающихъ, є3ли1ка сотвори2 бGъ знaмєніz и3 чудесA во kзhцэхъ и4ма. по ўмолчaніи же и4хъ tвэщA їaкwвъ, глаг0лz: мyжіе брaтіе, послyшайте менE. сmмеHнъ повёда, ћкw прeжде бGъ посэти2 пріsти t kзы6къ лю1ди њ и4мени своeмъ. и3 семY согласyютъ словесA прорHкъ, ћкоже пи1шетъ: по си1хъ њбращyсz, и3 сози1жду кр0въ дв7довъ пaдшій, и3 раскHпанаz є3гw2 сози1жду, и3 и3спрaвлю є3го2: ћкw да взhщутъ пр0чіи человёцы гDа, и3 вси2 kзhцы, въ ни1хже наречeсz и4мz моE: глаг0летъ гDь, творsй сі‰ вс‰. раз{мна t вёка сyть бGови всS дэлA є3гw2. сегw2 рaди ѓзъ суждY, не стужaти t kзы6къ њбращaющымсz къ бGу: но заповёдати и5мъ њгребaтисz t трeбъ јдwльскихъ, и3 t блудA, и3 ўдaвленины, и3 t кр0ве: и3, є3ли6ка неугHдна себЁ бhти, и3ны6мъ не твори1ти. мwmсeй бо t родHвъ дрeвнихъ, по всS грaды проповёдающыz є3го2 и4мать въ с0нмищахъ, по всS суббHты чт0мый. тогдA и3зв0лисz ґпcтолwмъ и3 стaрцємъ со всeю цRковію, и3збрaвше мyжа t ни1хъ, послaти во ґнтіохjю съ пavломъ и3 варнaвою: їyду, нарицaемаго варсaву, и3 сjлу, мyжа нарHчита въ брaтіи. написaвше рукaма и4хъ сі‰: ґпcтоли, и3 стaрцы, и3 брaтіz, сyщымъ во ґнтіохjи, и3 сmрjи, и3 кілікjи брaтіи, и5же t kзы6къ, њ гDэ рaдоватисz. понeже ќбw слhшахомъ, ћкw нёцыи t нaсъ и3зшeдше возмути1ша вaсъ словесы2, развращaюще дyшы вaшz, глаг0люще, њбрёзатисz и3 блюсти2 зак0нъ, и5мже мы2 не завэщaхомъ: и3зв0лисz нaмъ собрaвшымсz є3динодyшнw, и3збрaнныz мyжы послaти къ вaмъ, съ возлю1бленныма нaшима варнaвою и3 пavломъ, человёкома предaвшема душS своS њ и4мени гDа нaшегw ї}са хrтA. послaхомъ u5бо їyду и3 сjлу, и3 тёхъ сл0вомъ сказyющихъ т†zжде. и3зв0лисz бо с™0му д¦у и3 нaмъ, ничт0же мн0жае возложи1ти вaмъ тzготы2, рaзвэ нyждныхъ си1хъ: њгребaтисz t їдwложeртвенныхъ, и3 кр0ве, и3 ўдaвленины, и3 блудA: и3, є3ли6ка не х0щете вaмъ бhти други6мъ не твори1те: t ни1хже соблюдaюще себE д0брэ сотворитE. здрaвствуйте. nни1 же u5бо п0слани бhвше, пріид0ша во ґнтіохjю: и3 собрaвше нар0дъ, вдaша послaніе. прочeтше же возрaдовашасz њ ўтэшeніи. їyда же и3 сjла, и3 тA прорHка сyща, сл0вомъ мн0зэмъ ўтёшиста брaтію и3 ўтверди1ста. пребhвше же тaмw врeмz, tпущє1на бhста съ ми1ромъ t брaтій ко ґпcлwмъ. и3зв0лисz же сjлэ пребhти тaмw, їyда же возврати1сz во їерусали1мъ.

Деян 15:5–34
Въ пzт0къ є7-z недёли.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло lз.

Во дни2 џны, пavелъ и3 варнaва живsста во ґнтіохjи, ўчaще и3 благовэствyюще сл0во гDне, и3 со и3нёми мн0гими. по нёкихъ же днeхъ, речE пavелъ къ варнaвэ: возврaщшесz подобaетъ посэти1ти брaтію нaшу во всёхъ грaдэхъ, въ ни1хже проповёдахомъ сл0во гDне, кaкw пребывaютъ. варнaва же восхотЁ поsти съ соб0ю їwaнна, нарицaемаго мaрка. пavелъ же глаг0лаше: tстyпльшагw t нaю t памфmлjи, и3 не шeдшагw съ нaми на дёло, въ нeже положeни бhхомъ, не поsти сегw2 съ соб0ю. бhсть u5бо рaспрz, ћкw tлучи1тисz и4ма t себE, варнaва ќбw поeмъ мaрка, tплы2 въ кЂпръ: пavелъ же и3збрaвъ сjлу, и3зhде прeданъ бlгодaти б9іей, t брaтій. прохождaше сmрjю и3 кілікjю, ўтверждaz цє1ркви.

Деян 15:35–41
Въ суббHту є7-z недёли.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло lи.

Во дни2 џны, бhсть и3дyщымъ ґп0столwмъ на моли1тву, nтрокови1ца нёкаz и3мyщаz дyхъ пытли1въ срёте нaсъ, ћже тzжaніе мн0го даsше господє1мъ свои1мъ волхвyющи. тA послёдовавши пavлу и3 нaмъ, взывaше глаг0лющи: сjи человёцы раби2 бGа вhшнzгw сyть, и5же возвэщaютъ нaмъ пyть спасeніz. сe же творsше на мн0ги дни2. стужи1въ же си2 пavелъ, и3 њбрaщсz, дyхови речE: запрещaю ти2 и4менемъ ї}са хrтA, и3зhди и3з8 неS: и3 и3зhде въ т0мъ часЁ. ви1дэвше же госп0діе є3S, ћкw и3зhде надeжда тzжaніz и4хъ, поeмше пavла и3 сjлу, влек0ша на т0ргъ ко кнzзє1мъ. и3 ввeдше и5хъ къ воев0дамъ, рёша: сjи человёцы возмущaютъ грaдъ нaшъ, їудeє сyще. и3 завэщавaютъ nбhчаи, ±же не дост0итъ нaмъ пріимaти, ни твори1ти, ри1млzнwмъ сyщымъ. и3 сни1десz нар0дъ на ни1хъ, и3 воевHды растерзaвше и5мъ ри1зы, велsху пaлицами би1ти и5хъ. мн0ги же дaвше и5мъ р†ны, всади1ша въ темни1цу, завэщaвше темни1чному стрaжу твeрдw стрещи2 и5хъ: и4же таково2 завэщaніе пріeмъ, всади2 и5хъ во внyтреннюю темни1цу, и3 н0ги и4хъ заби2 въ клaдэ. въ полyнощи же пavелъ и3 сjла молsщасz поsста бGа: послyшаху же и4хъ ю4зницы. внезaпу же трyсъ бhсть вeлій, ћкw поколебaтисz њсновaнію темни1чному: tверз0ша же сz ѓбіе двє1ри всS, и3 всBмъ ю4зы њслабёша. возбyждьсz же темни1чный стрaжъ, и3 ви1дэвъ tвeрсты двє1ри темни1цы, и3звлeкъ н0жъ, хотsше себE ўби1ти, мнS и3збёгшz ю4зники. возгласи1 же глaсомъ вeліимъ пavелъ, глаг0лz: ничт0же сотвори2 себЁ ѕлA, вси1 бо є3смы2 здЁ. проси1въ же свэщи2, вскочи2, и3 трeпетенъ бhвъ, припадE къ пavлу и3 сjлэ: и3 и3звeдъ и5хъ в0нъ, речE: госп0діе, чт0 ми подобaетъ твори1ти, да спасyсz; џна же рек0ста: вёруй въ гDа ї}са хrтA, и3 спасeшисz ты2, и3 вeсь д0мъ тв0й. и3 глаг0ласта є3мY сл0во гDне, и3 всBмъ и5же въ домY є3гw2. и3 поeмъ | въ т0й же чaсъ н0щи, и3змы2 t рaнъ, и3 крести1сz сaмъ, и3 свои2 є3мY вси2 ѓбіе. ввeдъ же | въ д0мъ св0й, постaви трапeзу, и3 возрaдовасz со всёмъ д0момъ свои1мъ, вёровавъ бGу.

Деян 16:16–34
Недёлz ѕ7 њ слэп0мъ.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло lf.

Во дни2 џны, пavелъ и3 сjла прешeдша ґмфіп0ль и3 ґполлHнію, внид0ста въ солyнь, и3дёже бЁ с0нмище їудeйское. по nбhчаю же своемY пavелъ вни1де къ ни1мъ, и3 по суббHты три2 стzзaшесz съ ни1ми t писaній, сказyz и3 предлагaz и5мъ, ћкw хrтY подобaше пострадaти, и3 воскрeснути t мeртвыхъ: и3 ћкw сeй ї}съ, є3г0же ѓзъ проповёдаю вaмъ, є4сть хrт0съ. и3 нёцыи t ни1хъ вёроваша, и3 приложи1шасz къ пavлу и3 сjлэ, t чести1выхъ є4ллинъ мн0жество мн0го, и3 t жeнъ бlгор0дныхъ не мaло. зазрёвше же непок0ршіисz їудeє, и3 пріeмше крам0льники нёкіz мyжы ѕлhz, и3 собрaвше нар0дъ, м0лвzху по грaду: нашeдше же на д0мъ їасс0новъ, и3скaху и5хъ и3звести2 къ нар0ду. не њбрётше же и5хъ, влечaху їасс0на, и3 нёкіz t брaтій ко градоначaльникwмъ, вопію1ще: ћкw и5же разврати1ша вселeнную, сjи здЁ пріид0ша: и4же пріsтъ їасс0нъ. и3 сjи вси2 проти1внw велёніємъ кeсаревымъ творsтъ, цRS глаг0люще и3н0го бhти, ї}са. смzт0ша же нар0дъ, и3 градоначaльники слhшащыz сі‰. взeмше же дов0льное t їасс0на и3 t пр0чихъ, tпусти1ша и5хъ. брaтіz же ѓбіе въ нощи2 tслaша пavла и3 сjлу въ бeрію: и5же пришeдше, и3д0ша въ соб0ръ їудeйскій. сjи же бsху бlгор0днэйши живyщихъ въ солyнэ, и5же пріsша сл0во со всёмъ ўсeрдіемъ, по всS дни2 разсуждaюще пис†ніz, ѓще сyть сі‰ тaкw. мн0зи ќбw t ни1хъ вёроваша, и3 t є4ллинскихъ жeнъ благоoбрaзныхъ, и3 мужeй не мaлw. и3 ћкw ўвёдаша и5же t солyнz їудє1и, ћкw и3 въ бeріи проповёдасz t пavла сл0во б9іе, пріид0ша и3 тaмw дви1жуще и3 смущaюще нар0ды. ѓбіе же тогдA брaтіz tпусти1ша пavла и3ти2 на пом0ріе: њстaста же сjла и3 тімоfeй тaмw. провождaющіи же пavла, вед0ша є3го2 дaже до ґfи1нъ: и3 пріeмше зaповэдь къ сjлэ и3 тімоfeю, да ћкw скорёе пріи1дутъ къ немY, и3зыд0ша.

Деян 17:1–15
Въ понедёльникъ ѕ7-z недёли.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло м7.

Во дни2 џны, во ґfи1нэхъ ждyщу пavлу сjлы и3 тімоfeа, раздражaшесz д¦ъ є3гw2 въ нeмъ, зрsщемъ јдwлъ п0лнъ сyщъ грaдъ. стzзaшесz же ќбw на с0нмищи со їудє1и и3 съ чести1выми, и3 на т0ржищи по всS дни2 съ приключaющимисz. нёцыи же t є3пік{ръ, и3 t стHікъ філосHфъ, стzзaхусz съ ни1мъ, и3 нёцыи глаг0лаху: что2 ќбw х0щетъ суесл0вивый сeй глаг0лати; и3нjи же, чужди1хъ богHвъ мни1тсz проповёдникъ бhти: ћкw ї}са и3 воскrніе бlговэствовaше и5мъ. поeмше же є3го2, вед0ша на ґреопaгъ, глаг0люще: м0жемъ ли разумёти, что2 н0вое сіE глаг0лемое тоб0ю ўчeніе, стр†нна бо нёкаz влагaеши во ўшесA нaша: х0щемъ u5бо разумёти, что2 хотsтъ сі‰ бhти; ґfинeи же вси2, и3 приходsщіи стрaнніи, ни во чт0же и4но ўпражнsхусz, рaзвэ глаг0лати что2, и3ли2 слhшати н0вое. стaвъ же пavелъ посредЁ ґреопaга, речE: мyжіе ґfинeйстіи, по всемY зрю2 вы2 ѓки благочести1выz. проходs бо и3 соглsдаz чествов†ніz вaша, њбрэт0хъ и3 кaпище, на нeмже бЁ напи1сано: невёдомому бGу. є3г0же ќбw не вёдуще бlголёпнw чтетE, сего2 ѓзъ проповёдую вaмъ. бGъ сотвори1вый мjръ, и3 вс‰ ±же въ нeмъ, сeй нб7сE и3 земли2 гDь сhй, не въ рукотворeнныхъ хрaмэхъ живeтъ: ни t рyкъ человёческихъ ўгождє1ніz пріeмлетъ, трeбуz что2, сaмъ даS всBмъ жив0тъ, и3 дыхaніе, и3 вс‰. сотвори1лъ же є4сть t є3ди1ныz кр0ве вeсь kзhкъ человёчь, жи1ти по всемY лицY земн0му, ўстaвивъ пред8учинeнаz временA и3 предёлы селeніz и4хъ: взыскaти гDа, да понE њсsжутъ є3го2, и3 њбрsщутъ, ћкw не далeче t є3ди1нагw коегHждо нaсъ сyща. њ нeмъ бо живeмъ, и3 дви1жемсz, и3 є3смы2. ћкоже и3 нёцыи t вaшихъ кни6жникъ рек0ша: сегH бо и3 р0дъ є3смы2. р0дъ u5бо сyще б9ій, не д0лжни є3смы2 непщевaти, под0бно бhти бжcтво2 злaту, и3ли2 сребрY, и3ли2 кaменю худ0жнэ начертaнну, и3 смышлeнію человёчу. лBта u5бо невёдэніz презирaz бGъ, нhнэ повелэвaетъ человёкwмъ всёмъ всю1ду покazтисz. занE ўстaвилъ є4сть дeнь, в0ньже х0щетъ суди1ти вселeннэй въ прaвдэ, њ мyжэ, є3г0же предустaви, вёру подаS всBмъ, воскреси1въ є3го2 t мeртвыхъ. слhшавше же воскресeніе мeртвыхъ, џвіи ќбw ругaхусz: џвіи же рёша, да слhшимъ тS пaки њ сeмъ. и3 тaкw пavелъ и3зhде t среды2 и4хъ. нёцыи же мyжіе прилэпи1вшесz є3мY, вёроваша: въ ни1хже бЁ и3 діонЂсій ґреопагjтскій, и3 женA и4менемъ дaмарь, и3 друзjи съ ни1ми.

Деян 17:16–34
С™0му діонЂсію ґреопагjту.

Дэ‰ніz с™hхъ ґпcлъ,
зачaло м7 t полY.

Во дни2 џны, поeмше пavла вед0ша на ґреопaгъ, глаг0люще: м0жемъ ли разумёти, что2 н0вое сіE глаг0лемое тоб0ю ўчeніе, стр†нна бо нёкаz влагaеши во ўшесA нaша: х0щемъ u5бо разумёти, что2 хотsтъ сі‰ бhти; ґfинeи же вси2, и3 приходsщіи стрaнніи, ни во чт0же и4но ўпражнsхусz, рaзвэ глаг0лати что2, и3ли2 слhшати н0вое. стaвъ же пavелъ посредЁ ґреопaга, речE: мyжіе ґfинeйстіи, по всемY зрю2 вы2 ѓки благочести1выz. проходs бо и3 соглsдаz чествов†ніz вaша, њбрэт0хъ и3 кaпище, на нeмже бЁ напи1сано: невёдомому бGу. є3г0же ќбw не вёдуще бlголёпнw чтетE, сего2 ѓзъ проповёдую вaмъ. бGъ сотвори1вый мjръ, и3 вс‰ ±же въ нeмъ, сeй нб7сE и3 земли2 гDь сhй, не въ рукотворeнныхъ хрaмэхъ живeтъ: ни t рyкъ человёческихъ ўгождє1ніz пріeмлетъ, трeбуz что2, сaмъ даS всBмъ жив0тъ, и3 дыхaніе, и3 вс‰. сотвори1лъ же є4сть t є3ди1ныz кр0ве вeсь kзhкъ человёчь, жи1ти по всемY лицY земн0му, ўстaвивъ пред8учинeнаz временA и3 предёлы селeніz и4хъ: взыскaти гDа, да понE њсsжутъ є3го2, и3 њбрsщутъ, ћкw не далeче t є3ди1нагw коегHждо нaсъ сyща. њ нeмъ бо живeмъ, и3 дви1жемсz, и3 є3смы2.


Дата добавления: 2019-02-12; просмотров: 122; Мы поможем в написании вашей работы!

Поделиться с друзьями:






Мы поможем в написании ваших работ!